You Are Here: Home » Rešenja » DIDS 2021 Digital – umesto aplauza, pohvale na četu

DIDS 2021 Digital – umesto aplauza, pohvale na četu

Prvi put od 2010. godine, od kako Fondacija “Registr nacionalnog internet domena Srbije” (RNIDS) organizuje DIDS (Dan internet domena Srbije), ova konferencija je 17. marta u potpunosti realizovana onlajn. Slogan „Sluga. Gospodar. Internet.” je u tri reči opisao njenu centralnu temu – ulogu interneta u našim životima i načinu poslovanja u proteklih godinu dana. Od pojave prvog slučaja koronavirusa u Srbiji do danas, značajan deo privede zabeležio je usporavanje poslovanja, ali bilo je i onih koji su imali iznenađujuće veliki rast poput e-trgovine ili dostave proizvoda. Predavači i učesnici panel diskusija na DIDS-u izneli su podatke o aktuelnim i očekivanim trendovima, ali i podelili konkretne savete kako optimizovati prodajne sajtove i unaprediti komunikaciju sa klijentima. Najbolji dokaz „nove normalnosti“ o kojoj već mesecima slušamo je i podatak da su zbog odsustva publike govornici umesto aplauza dobili pohvale u prozoru za čet na sajtu konferencije. Kroz komentare je provejavala nostalgija za ličnim kontaktom i druženjem na koje su posetioci DIDS-a navikli, ali i reči pohvale na račun ove digitalne verzije koja je po mnogo čemu pomerila standarde onlajn konferencija i učinila da se posetioci u mnogo manjoj meri osećaju „virtuelno“.

Konferenciju je svečano otvorio Milan Dobrijević, pomoćnik ministarke trgovine, turizma i telekomunikacija, ukazavši da danas više nego ikada pre koristimo internet i telekomunikacije. On je pohvalio dosadašnji rad RNIDS-a na kreiranju ekosistema za normalno i stabilno funkcionisanje interneta u Srbiji i dodao da i država čini velike napore da omogući njegovo širenje.

Danko Jevtović, član Upravnog odbora ICANN-a, pojasnio je kako funkcioniše ova organizacija, i istako značaj nacionalnih registara poput RNIDS-a čiji rad na na uspostavljanju i promociji nacionalnih domena omogućava da internet zaista postane dostupan svima, bez obzira na jezik ili pismo.

Srbija ima čak dva domena koji to omogućavaju: .rs i .срб. Oni su, istakao je Dejan Đukić, direktor RNIDS-a, zauzeli dve trećine tržišta domena u Srbiji. Njih vole i Gugl i korisnici.

Prvi predavač na ovogodišnjem DIDS-u, Kei Šimada, preduzetnik i investitor na čelu Digital Makers Lab (IBM Japan) uključio se iz Japana i govorio o nekoliko trendova koje je pokrenula pandemija. Piter Van Rost, generalni menadžer CENTR-a, Udruženja evropskih nacionalnih registara domena najvišeg nivoa, govorio je iz Brisela o rastu registracije domena tokom pandemije, ali i razbijao mitove o prevarama preko interneta. „U Evropi se od početka pandemije beleži rast interesovanja za registraciju domena, ali taj rast predvode nacionalni domeni. U 2020. godini rast je bio na šestogodišnjem maksimu od 4,4% što je dvostruko veći rast od onog koji beleže generički domeni“, potvrdio je Van Rost.

Da li je internet velikim preduzećima bio (dobar) sluga i (loš) gospodar, i kakve je transformacije poslovanja omogućio od početka pandemije, govorilo se tokom panela koji je moderirao Vladimir Radunović. Panelisti su se saglasili da je internet dobar sluga onom ko zna da ga korisiti, a Branka Petronijević, marketing menadžer u hotelu Crown Plaza Beograd, istakla je da je u situacijama poput globalne pandemije, dozvoljeno, pa čak i poželjno, u posao uključiti i emocije poput empatije. Da se dostava hrane pokazala kao veoma unosan posao tokom pandemije, potvrio je Branimir Đurović, generalni menadžer kompanije Glovo Srbija, koji ipak smatra da za održivi rast podrazumeva više od prilagođavanja tržišnim okolnostima i „hvatanja momenta“ –  bitno je i poznavanje potreba klijenata. Momir Đekić, konsultant za digitalnu transformaciju i generalni menadžer u IT kompaniji Symphony, saglasan je da je zadovoljstvo korisnika treba da bude prioritet svake kompanije, što ne znači da kompanije treba samo da ispunjavaju želje klijenata, već i da moraju predviđati njihove potrebe.

Tokom predavanja koje je usledilo svoje viđenje postpandemijske komunikacije objasnio je Vojislav Žanetić, konsultant za tržišnu komunikaciju. „Pandemija je ograničila našu mobilnost, a samim tim i našu slobodu. Kao alternativa nam je ponuđen prelazak na digitalno poslovanje, odnosno rad od kuće, bar za neke kategorije stanovništva. Druge profesije, poput medicinskih radnika ili onih koji pružaju komunalne usluge su ostale ’analogne’. Civilizacija se dakle podelila na digitalnu i analognu zajednicu. U takvoj situaciji i komunikacija mora ’gađati’ sve strukture društva“, smatra Žanetić.

Dimitrije Ostojić, stručnjak za digitalni marketing, direktor agencije Default Design, podelio je konkretne savete za bolju konverziju sajtova. Da bi korisnik prošao sve željene korake potrebno je da sajt bude pregledan, intuitivan, sa jasnim porukama.

Pol Snoksel, kreativni direktor agencije Wunderman Thompson uključio se iz Londona i govorio o tome da su prodajni sajtovi veoma često dizajnirani tako da suptilno navode korisnike da ponekad kupe ono što ne žele ili da ostave podatke koje nisu planirali da dele. Posavetovao je kompanije da se zapitaju, pre nego što se upuste u ovakav način poslovanja, da li bi pristale na uslove koje planiraju da ponude svojim korisnicima.

Članovi UO E-komerc asocijacije Srbije Marko Mudrinić i Ivan Tanasković izjavili su da je pandemija Kovida-19 ubrzala razvoj e-trgovine za čitavih pet godina. Prema podacima Narodne banke Srbije e-trgovina je u porastu još od 2013. godine, a u 2020. godini rast plaćanja karticama na internetu u odnosu na prethodnu iznosio je 103,5%, rast vrednosti transakcija preko 80%, a ukupna vrednost transakcija plaćenih karticom je porasla za 33,3%.

Pandemija je malim proizvođačima istovremeno i otežala poslovanje, ali i otvorila nove kanale za komunikaciju sa kupcima, istakla je moderatorka panela posvećenog malim proizvođačima na internetu Milica Čalija, vlasnica brenda Anđeli. Kada je 2012. pokretala proizvodnju nije mogla ni da pretpostavi da će jednog dana prodavati preko interneta, koji joj je danas uobičajen kanal prodaje. „Svi kanali komunikacije sa potrošačima su važni, ali najbitnijim smatram naš sajt jer je jedino on zaista naš. Društvene mreže pripadaju privatnim kompanijama koje su njihovi vlasnici“, kaže Čalija.

Internet se tokom pandemije nametnuo kao značajan, u nekim slučajevima i jedini izvor prihoda za male proizvođače, posebno kada su njihova prodajna mesta bila zatvorena, kaže Ana Nešić sa platforme Mali proizvođači, koja se nada da će se interesovanje za kupovinu preko interneta zadržati i po završetku pandemije.

Marija Slović, preduzetnica i vlasnica prodavnice Domaccini radi na unapređenju dostave, ali to nije jedini izazov sa kojim se suočava. Budući da kada je ulagala u onlajn prodaju njena glavna dilema je bila – da li će neko kupiti kajmak ako prethodno ne može da ga proba, kao na pijaci. Ispostavilo se, kaže, da hoće, i to ne mali broj ljudi.

Vladimir Kovač, internet preduzetnik i moderator panela posvećenog inovatnivnim pristupima u e-trgovini, istako je da danas nije dovoljno da sajt bude samo lep izlog biznisa. Njegovi sagovornici saglasni su da je uspon e-trgovine veliki, ali da treba misliti i o budućnosti.  Jedan od načina da ostvarite uspeh u e-trgovini je razlikovanje od konkurencije, kaže Aleksandar Ilić, izvršni direktor Knjižare Roman. Njegova knjižara je to postigla omogućavanjem dostave knjiga po Beogradu u roku od 60 minuta od porudžbine. Oskar Borbaš, osnivač Geek Shop-a, svoj uspeh duguje – humoru. Iako nude samo jedan proizvod u nekoliko boja i veličina, humorom na drštvenim mrežama je pridobio veliki broj kupaca, ali naglašava da nije dovoljno samo osloniti se na humor već i na dobar poslovni plan. Ivan Tanasković, rukovodilac sektora internet prodaje u kompaniji Planeta Sport, rekao je da su kupcima bitni sigurnost plaćanja, isporuka naručene robe ali imogućnost zamene refundacije.

O autoru

Broj članaka : 6315

© 2012 Powered by Cybernet Technology

Scroll to top