You Are Here: Home » Rešenja » Turska VS Kina – Drastičan skok cene transporta robe iz Kine naterao kompanije u Srbiji da traže alternativu

Turska VS Kina – Drastičan skok cene transporta robe iz Kine naterao kompanije u Srbiji da traže alternativu

Turska je u aprilu ove godine ostvarila istorijski izvoz. Njegova vrednost je prema poslednjim statističkim podacima 18,8 milijardi dolara. Postignut je rast od vrtoglavih 109 procenata i kako u turskom nadležnom ministarstvu trgovine kažu – najveći aprilski ikada! Ovaj rezultat premašio je i najveće skorove do korona virusa.

Posledice korone i blokade Sueckog kanala

Stručnjaci kažu da turska trgovina i industrija beleže svoje vrhunce uporedo sa višestrukim skokom cene transporta robe iz Kine, nestašicom brodskih kontejnera, blokadom Sueckog kanala i pojačanim kontrolama i zastojem zbog globalne epidemije virusa korona. Upravo je pandemija, smatraju, i napravila tektonske promene na ekonomskoj globalnoj sceni, promenila pozicije ključnih igrača i otvorila nove opcije uvoza i transporta za određene vrste robe. Brže, jednostavnije, bliže i jeftinije.

Cena i brzina, i ovde kao i u svakoj drugoj grani, igraju važnu ulogu. Pre samo nekoliko meseci, nedostatak kontejnera za robu, drastično je poskupeo troškove prevoza iz Kine. Kontejnerski transport je poskupeo 7 do 8 puta u odnosu na februar protekle godine, a cene su i dalje vrlo nestabilne i rastu. Iako je pre svega nekoliko meseci prognozirano da bi se mogle vratiti na period pre početka pandemije, prevoznici ih i dalje drže na istorijskom maksimumu. Teret, na kraju lanca, naravno, snose – potrošači. Trgovci su raspoloženi da to izbegnu alternativnim načinima nabavke robe.

Potrošači plaćaju više

Komšije iz Bosne i Hercegovine tvrde da je poskupljenje robe na njihovom tržištu oko 25 odsto. Sličan porast se desio i u Srbiji. Kako prenose svetski mediji, na više od 80 odsto sve robe koja se prevozi morem, skokovi troškova prevoza uticaće na porast cena proizvoda u prodavnicama – od igračaka, garderobe, nameštaja, pa do auto-delova, ribe i mnogobrojne robe široke potrošnje. Trgovci uveliko odustaju od brojnih proizvoda čiji bi ih transport naterao da cene višestruko podignu, pa se okreću drugim pravcima. Turska je, smatraju, novo tržište za raznovrsnu robu.

Benefiti uvoza robe iz Turske

Prema rečima Dragoljuba Rajića, iz Mreže za poslovnu podršku, nesumnjivo je da će kompanije na našem tržištu tražiti alternative kao i da će uzimati sve komparativne prednosti, kada je uvoz robe u pitanju. Naglašava da je za naše tržište važno da smanji cene uvoza i da ulazna cena robe bude niža. Kako kaže, osim što imamo potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom, koji podrazumeva uvoz i izvoz određene vrste robe bez carine, važan je i faktor blizine.

Kraće tranzitno vreme, konkurentne cene

„Najveća komparativna prednost su zapravo tranzitna vremena. Za drumski prevoz robe od Istanbula do Beograda tranzitno vreme je 3 do 4 dana, a za brodski od Istanbula do Beograda preko Rijeke od 18 do 20 dana“ tvrdi Kursad Tanriverdi, direktor logističke kompanije cargo-partner u Turskoj.  

Ako uzmemo da je brodski transport, kao najpovoljnija transportna opcija iz Kine, sa tranzitnim vremenom od oko 45 dana u redovnim okolnostima, već mesecima unazad vrlo nestabilan izbor, zbog rasta cena i situacije sa transportnom opremom, uvoznici Srbiji i drugih zemalja regiona, bi u sve većem broju mogli uskoro da se okrenu Turskoj, koja je i po kvalitetu i ceni vrlo konkurentna za širok dijapazon proizvoda.

Tanriverdi dodaje da se iz ove zemlje ka Srbiji najviše izvoze rezervni delovi za automobilsku industriju, bela tehnika, tekstil i modna konfekcija, medicinska oprema, kao i hrana i poljoprivredni proizvodi. U zavisnosti od vrste robe i početnog i krajnjeg odredišta, predlaže se i odgovarajući model transporta, jer industrijske zone u kopnenom delu Turske i primorska mesta nekad dele hiljade kilometara.

Lider u izvozu za određenu vrstu robe

Da je nesumnjiva prednost Turske za različite proizvode, kao potencijalno najbližeg evropskog dobavljača iz koje roba može da stigne i drumskim putem i brodom, potvrđuju i iz cargo-partnera u Srbiji.

„Turska je definitivno pouzdana i ekonomična opcija. U jeku pandemije, kada su mnogi industrijski giganti širom sveta i Evrope bili zatvoreni, svedočili smo potpuno suprotnom scenariju u Turskoj. Industrija se razvijala i širila, pa sad imamo situaciju za određene segmente robe, da je Turska postala jedan od lidera u izvozu. Transport iz Turske u Srbiju, u zavisnosti od početnog i krajnjeg odredišta i vrste robe, uglavnom organizujemo drumskim ili pomorskim putem. U stalnoj smo komunikaciji sa našim kancelarijama širom Turske i imamo oformljen sektor za hitne transporte koji radi 24 sata i na taj način u svakom trenutku možemo da obezbedimo adekvatnu i pravovremenu informaciju i podršku korisnicima – kaže Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja cargo-partner Srbija.

Kao društveno odgovorna kompanija koja brine i o zaštiti životne sredine, uvek kada je to optimalno za korisnike, cargo-partner za transport koristi alternativna rešenja, jer recimo korišćenjem pomorskog transporta, zagađenje vazduha je i do 85% manje.

Đekić dodaje i da rešenja kompanije uključuju prevoz i distribuciju do krajnjeg odredišta, kao skladištenje i dodatne usluge putem mreže savremenih iLogistics centara. Osim toga, svi korisnici cargo-partnera imaju besplatan pristup web platformi SPOT, pomoću koje je omogućena potpuna transparentnost duž čitavog lanca snabdevanja, praćenje pošiljaka, kreiranje transportnih naloga, pristup transportnoj dokumentaciji, generisanje detaljnih izveštaja i još mnogo toga.

Planovi modernizacije infrastrukture

Prema Turskom statističkom institutu, njihova industrijska proizvodnja povećala se jedanaesti mesec zaredom u martu, što je najduži period ekspanzije u poslednjoj deceniji. U poređenju sa 2019. godinom, Turska je u aprilu ostvarila rast izvoza za 22,3 odsto.

Oduvek se smatra da je Turska bila važno središte, kako u kulturnom tako i za transportnom pogledu. Širenje železničkog i teretnog saobraćaja sada bi trebalo da poboljša vezu zemlje sa Azijom pomoću transkaspijske rute Puta svile. U ulozi mosta između Evrope i Azije, Turska je već postavila snažne temelje, poput izgradnje impresivnog železničkog tunela Marmarai. Aktuelna vlada je takođe dobro svesna ovog ekonomskog značaja i pratećih zahteva za infrastrukturom zemlje. Kao rezultat, radi se na modernizaciji i postepenom širenju turske železničke mreže brzim tempom.

Kina je još uvek ekonomska sila

Ne treba izgubiti iz vida da je vrednost ukupnog izvoza iz Kine u 2020. godini bio 2.590 milijardi dolara, a da je u istom periodu iz Turske izvezeno 169 milijardi dolara, što čini samo 6% obima izvoza iz Kine. Ova trgovinska velesila i dalje drži neprikosnovenu poziciju u izvozu sirovina, a vrednost sirovina koje Turska uveze iz Kine na godišnjem nivou premašuje ukupan izvoz koji ostvari prema drugim zemljama. Ono što je sigurno, industrijski rast, razvoj infrastrukture i pogodnosti koje ima zbog položaja i cena transporta u godinama koje dolaze uticaće na to da bude prvi izbor za izvoz robe koju proizvode, a koju smo do sada praktikovali da uvozimo iz Kine.

O autoru

Broj članaka : 6523

© 2012 Powered by Cybernet Technology

Scroll to top